SVAKI DESETI TINEJDŽER U SVETU IMA SIMPTOME DEPRESIJE

Čak 10 do 15% dece i adolescenata u svetu imaju neki od simptoma i znakova depresije kao što su razdražljivost, smanjeno interesovanje za aktivnosti koje su do tada pričinjavale zadovoljstvo, poremećaji pažnje, ishrane i sna, somatski simptomi kao što su glavobolje, bolovi u stomaku, umor. Institut za ženski sport, ove godine, priključuje se obeležavanju Svetskog dana mentalnog zdravlja, razgovorima na temu depresivnosti kod dece, kao i metodama pomoći i samopomoći devojčica. 

„Upravo zbog postojanje ovakve statistike i svesti o značaju mentalnog zdravlja Institut za ženski sport od momenta svog osnivanja od strane proslavljenog košarkaškog trenera srpske reprezentacije Marine Maljković, broji i članove medicinskog tima koji se intenzivno bave mentalnim zdravljem devojčica i njihovim adekvatnim psihomotornim razvojem. U okviru svakog polugodišta Institut realizuje interaktivne i edukativne radionice na razne psihološke teme, dok  je devojčicama psihološka pomoć dostupna svakog dana“, izjavila je Irena Anđelković, pshiolog i član medicinskog tima Instituta za ženski sport i dodala „Pokretanje tela oslobađa nagomilanu energiju i smanjuje nivo hormona stresa. Čak i kratki periodi fizičke aktivnosti imaju značajno dugotrajno dejstvo. U okviru Instituta za ženski sport, podaci koji su dobijeni anketom devojčica ove godine kažu da čak 86% devojčica je primetilo da ima više energije, a skoro svaka treća, odnosno 34% njih, da je bolje raspoložena od kada redovno trenira. Takođe, 80% roditelja primetilo je neku pozitivnu promenu kod devojčice od kada trenira“.

Kako da prepoznamo da li je dete depresivno?

Sve do šezdesetih godina prošlog veka smatralo se da su deca i adolescenti imuni na depresiju, jer je „detinjstvo srećan i bezbrižan period, i ne postoji razlog za depresivna reagovanja”. Međutim, istina je sasvim drugačija. Ono što je karakteristično kod dečije depresivnosti,  a značajno se razlikuje u odnosu na odrasle je to da se tuga i depresivno raspoloženje najčešće ispoljavaju kao razdražljivost. Osim toga, prisutno je i smanjeno interesovanje za aktivnosti koje su do tada pričinjavale zadovoljstvo, poremećaji pažnje, ishrane i sna, somatski simptomi kao što su glavobolje, bolovi u stomaku, umor. Takođe, problemi u ponašanju budu visoko izraženi a obično ih prepoznajemo kao agresivnost, ispadi besa, uznemirenost, plačljivost a nisu isključene ni suicidalne misli.

Kako roditelji mogu da pomognu u sprečavanju i suzbijanju depresivnosti kod deteta?

Kada već postoje gore navedeni simptomi koji su dugotrajni i veoma izraženi, neophodno je potražiti stručnu pomoć, u cilju procene da li je detetu neophodna terapija ili se radi o uobičajenim simptomima puberteta ili normalnoj razvojnoj fazi. Međutim, ključ je u prevenciji. Neophodno je sa detetom konstantno razvijati odnos poverenja kako bi u svakom trenutku roditelj imao tačan uvid u njegove misli i ponašanja. Roditelj je dužan da pristupi sa razumevanjem, da detetu pruži osećaj sigurnosti kod kuće, da podiže nivo njegovog samopouzdanja i da ga usmerava na fizičke aktivnosti koje će učiniti da se bolje oseća.

Saveti za roditelje

• Nadzor  spavanja, da li spavaju i koliko dugo, neophodno je da imaju zdrav san
• Ishrana, veoma bitno je da unose što više hranljivih materija koje im daju energiju
• Pokušajte da ih odvojite od aktivnosti koje im stvaraju stres
• Dajte im dovoljno vremena za predah u toku svakodnevnih aktivnosti
• Negujte dobre odnose koje su izgradili sa drugima i podstičite ih na nova prijateljstva
• Naučite da prepoznate koji su znaci upozorenja da se depresivnost pojačava
• Smanjite vreme boravka ispred ekrana i  uključite ih u sportske aktivnosti!

Ove godine tema 10. oktobra ispred Svetske zdravstvene organizacije i Ministarstva zdravlja Republike Srbije jeste MENTALNO ZDRAVLJE KAO GLOBALNI PRIORITET. Na Svetski dan mentalnog zdravlja, mnogi njegovi aspekti su dovedeni u fokus. Pre početka pandemije Covid-19 procenjuje se da je jedna od osam osoba u svetu živela sa mentalnim poremećajem, a smatra se da je nakon nje stanje znatno lošije kako među odraslima, tako i među decom i adolescentima. Baš u toj mlađoj populaciji depresija je najrasprostranjeniji mentalni poremećaj. 

Više od 60% devojčica osnovnoškolskog uzrasta nema redovnu fizičku aktivnost. Institut za ženski sport uspostavio je sistem besplatnih škola sportova za devojčice u 19 gradova širom Srbije, u kojima na čak 33 lokacija, dva puta nedeljno, radi više od 30 iskusnih trenera.