Za uspeh su potrebni ljudi. Pravi ljudi na pravom mestu. Odabrani. Srpska ženska košarka to već 13 godina potvrđuje na najlepši način. Najbolje seniorke Srbije ne prestaju da nas zadivljuju podvizima, novim čudima.
Ko je mogao da se nada 2011. godine, kada su Srpkinje tek maštale o učešću na EP 2013. da će u međuvremenu osvojiti dva evropska zlata i dve bronze, na OI i na EP! A tek da naprave spektakularan niz učešća na OI, Rio 2016, Tokio 2021, Pariz 2024…
Teško je dokučiti pobedničku tajnu selektorke Marine Maljković i njenih izabranica, ali dobar deo čarolije su, svakako, posebna energija, atmosfera zajedništva, posvećenosti, pripadnosti. Naravno, uz neizbežan talenat i rad. Srpske gracije pod obručima nas svaki put iznova uvere da nemoguće postaje moguće, a da čudo, nekim čudom, prestane da bude čudo.
Važni sastojci trijumfalnog recepta su i sistem, baza, masovnost, razne prateće aktivnosti, koje garantuju kontinuitet i novi kvalitet. U tom mozaiku “Pokret za žensku košarku Marina Maljković” i “Institut za ženski sport” zauzimaju specijalno mesto.
Naravno, najmanji zajednički sadržilac svega nabrojanog je Marina Maljković, ali ovom prilikom razgovaramo sa Sašom Čađom, jedinom aktuelnom reprezentativkom, uz Nevenu Jovanović, koja je od 2011. godine učestvovala u svim pohodima naših košarkaških kraljica. Upravo je Saša uključena u sve spomenute akcije, jer se ove sezone sa puno ljubavi posvetila i radu sa devojčicama u Banjaluci, pod okriljem “Pokreta za žensku košarku Marina Maljković” i “Instituta za ženski sport” .

Saša Čađo se najpre osvrnula na treće uzastopno učešće na OI, izboreno nedavno na kvalifikacionom turniru u Brazilu.

– Pred odlazak u Brazil je bilo tenzije, nervoze, naravno, one pozitivne. Sve se dobro završilo. Ostvarile smo veliki uspeh, težim putem izborile cilj, zbog čega nam je bilo žao, ali na kraju smo zaista imale razloga za zadovoljstvo. Konkurencija je bila izuzetno jaka, prevalile smo naporan put i poslednje stigle u Belem. Tamo smo imale svega dva zajednička treninga, prva utakmica sa Nemicama nam je došla prebrzo, nismo se aklimatizovale, dok shvatiš gde si, prođe meč. To nas je malo poremetilo, ali bez obzira na sve, do kraja turnira iznele smo veliki teret i igrale sve bolje. Svaka igračica je pružila maksimum. Pobedile smo Brazil, a malo je nedostajalo da savladamo i favorizovani tim Australije – ističe Čađo.

Javnost malo zna kakve su poteškoće pratile srpsku selekciju, skoro sve reprezentativke igraju u inostranstvu, zato Srbija nije imala prave pripreme, za razliku od rivalskih selekcija.

– Usput smo se kompletirale, deo tima nam se priključio u Lisabonu, a direktno u Belem iz SAD je doputovala Anđela Dugalić. Prethodno sam u Beogradu tokom Novogodišnjih praznika trenirala sa kadetskom reprezentacijom sedam dana, zatim od 22. januara sa Nevenom Jovanović i Kristinom Topuzović. Naporno smo radile, a treninge u zemunskoj “Vizuri” pod nadzorom selektorke su vodili članovi stručnog štaba reprezentacije, Dajana Butulija, Jašar Džan Nazli, Ivana Marković i Jelena Antić.

Iskusna Saša Čađo je ove sezone dobrovoljno napravila pauzu u klupskoj karijeri, kako bi sa više svežine dočekala nove izazove i pokazalo se da joj predah zaista prija. Uz to, napravila je lep potez što se u Banjaluci aktivno uključila u rad “Pokreta za žensku košarku Marina Maljković” i “Institut za ženski sport”.

– Sve reprezentativke Srbije su, inače, ambasadori Pokreta i Instituta. Vrlo rado sam se priključila radu sa devojčicama u Banjaluci. To je bila davna želja i vizija selektorke Marine i Jadranke Trkulje Ćosić, nekadašnjeg tim lidera reprezentacije, da se Pokret i Institut prošire i na Republiku Srpsku. Svi smo prezadovoljni kako sve funkcioniše. Sa malim košarkašicama radimo Jadranka Ćosić Trkulja, Aleksandra Mušić, Lara Mandić, Mirjana Čovičković i ja.

Nema sumnje, bivše vrhunske igračice i jedna aktivna imaju čemu da nauče decu i to potpuno besplatno.

– Velika je stvar što su treninzi besplatni, pogotovo ako se zna da je u Republici Srpskoj generalno slabija finansijska situacija nego u Srbiji. Imali smo odličan odziv, radimo punom parom već pet meseci. Imamo 70 devojčica, čak i one najmlađe sa šest godina izdrže trening, ne žele da odustanu, ne predaju se. Treniramo u odličnim uslovima, dobili smo termine u prelepim dvoranama u Starčevici i na Laušu, kod OŠ Sveti Sava. Pored treninga imamo lepa druženja, zajedničke šetnje, odlaske na kolače, organizujemo nagradne igre, igramo se. Uživaju deca, a i mi sa njima – uz neizbežan osmeh priča Saša.

U tome i jeste čar i dragocenost da mlađi naraštaji uče prave vrednosti od trofejnih reprezentativki i kvalitetnih osoba. A Saša Čađo je upravo jedna od njih. Nesebična, pozitivna, smirena i vedra, uvek spremna da prenese znanje i podrži mlađe koleginice. Takva je i u reprezentaciji, u klubovima i u Pokretu…

– U reprezentaciji se dogodila smena generacija. To je neminovno. Mi starije se trudimo da prenesemo na mlađe saigračice recept kako se osvajaju medalje. A formula uspeha je, ustvari, veliki rad i odricanje. Želimo i novu generaciju da uvedemo u sistem i naučimo kako se osvajaju medalje i kako da dotaknu vrh.

Saša Čađo je važan šraf šampionske mašinerije, igračica zadatka, meke i precizne ruke, kada je najteže i najpotrebnije. Veliki borac i dobri duh srpskog nacionalnog tima nikada ne propušta da izrazi sreću i zahvalnost što je deo sjajne družine.

– Presrećna sam što Srbija ide na OI treći put zaredom. To je nešto predivno, nestvarno. Kažu mi ljudi, ideš na treće OI, traješ kao kornjača… Ali ja to gledam ovako, ako budem pozvana i zaslužim mesto u timu, daću sve od sebe da opravdam poverenje. Ako bude boljih mladih igračica i ne odem u Pariz, prihvatiću to bez pogovora i poželeću im sreću. Uvek idem dan po dan, korak po korak, ne volim dugoročne prognoze, ali što se tiče reprezentacije Srbije, pouzdano znam da će se na OI boriti maksimalno. Borbenost i zajedništvo su naše najvažnije osobine, a one su proistekle iz našeg dugogodišnjeg prijateljstva. Mislim da se taj duh uspešno prenosi i na mlade snage u timu. Verujem da će i buduće generacije košarkašica da osvajaju odličja, da nastave niz uspeha – poručuje neponovljiva Saša Čađo.

Kod Marine se zna red

Kao jednu od garancija uspeha, prošlih i budućih, Saša Čađo navodi selektorku Marinu Maljković.

– Pre svega, verujem u Marinin rad. Kad god smo ispoštovale njene zahteve isplatilo se. Saradnja sa njom je izazovna, ali dobri rezultati nikad ne izostanu. Marina je jedan od najboljih trenera s kojima sam radila. Kod nje važe principi – rad, red, disciplina, što stvarno donosi uspeh. Moj odnos sa njom je fenomenalan, trudim se da ispoštujem sve zadatke u igri. Van terena sam sigurna da ukoliko imam nekih problem, ona će sigurno da mi izađe u susret. Imamo prijateljski odnos, a na parketu profesionalni, Marina je takva prema svim igračicama, jer se samo velikom disciplinom može doći do značajnijeg rezultata. Razumemo na pravi način šta traži od nas. Veoma je zahtevna, ali se uvek trudimo da sve ispoštujemo.

Sanjajte, snovi se ostvaruju

Saša Čađo je, kao i na parketu, nesebična, pristupačna, širokog srca i duše, želi da pomogne svima sopstvenim iskustvom i savetima. Otuda i poruka devojčicama, koje su, diveći se njoj i njenim saigračicama, izabrale sport pod obručima, ili neku drugu sportsku aktivnost.

– Radujem se kada čujem da je neko dete krenulo našim stopama, jer smo ga mi inspirisale. Srećna sam kada znam da ima mnogo devojčica, koje žele da zavole košarku na način na koji smo je i mi zavolele. Košarka pruža mnogo prilika, a to su pobede i uspesi, dobro druženje, putovanja, poznanstva, jednostavno, zdrav način života. I ne samo košarka, nego sport uopšte. Deca bi trebalo da znaju da ukoliko nešto stvarno žele, sve je moguće. Put nije lak, ali uz jaku volju, želju i odricanje, ništa nije nemoguće, sve se može odraditi. Snovi se ostvaruju uz veliki rad i trud.