Žena, kako to gordo zvuči. Žena je u sportu, kao i inače u životu, heroina, ratnica, borac i pobednica. Uz sve epitete koji njenom veličanstvu – ženi pristaju i pripadaju, ipak, mora se priznati da nije uvažena koliko zaslužuje. I u 21. veku se provlači tema o nedovoljnoj zastupljenosti žena u sportu u svetu i kod nas.

Međutim, postoje organizacije koje se time bave, kao naprimer, u Srbiji, Institut za ženski sport, koji ulaže maksimalne napore da omasovi žensku populaciju u raznim sportskim granama i to potpuno besplatno. I pomak je evidentan. Očekuje se dalji napredak na tom planu, tim više što naše sportistkinje donose medalje i trofeje sa najvećih takmičenja ravnopravno sa muškarcima, a neretko su i uspešnije.

U ovom tekstu bavićemo se presekom istorije srpskog ženskog sporta, koji vuče korene iz bivše jugoslovenske države. Spomenućemo neke od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih ženskih selekcija i sportistkinja u prošlom i ovom veku.

Na teritoriji Jugoslavije žene beleže sportske početke između dva svetska rata. U trećoj i četvrtoj deceniji 20. veka vladavinu je započela kraljica sportova, atletika, a zatim se postepeno stvarala i baza kolektivnih takmičarskih igara. Pri SD Jugoslavija 1934. godine je osnovana prva ženska atletska sekcija, u kojoj se isticala Jelica Stanojević, državna rekorderka u bacanju koplja.

Preteča kolektivnih sportova, pre svega, rukometa, bila je hazena, veoma popularna u međuratnom periodu od 1921. do 1941. godine. Ova igra sa loptom nastala je 1905. godine u Češkoj i dobila je naziv od češke reči hazeti, što znači baciti. Hazena se igrala na otvorenom terenu pravouganog oblika, 48 sa 30 metara, poluvremena su trajala 25 minuta, a ekipa se sastojala od sedam igrača, uključujući i golmana.

Iako su hazenu mogli da igraju i muškarci i žene i mešovite ekipe, u Srbiji je ona postala isključivo ženski sport. Igru koja je već bila odomaćena u Hrvatskoj i Sloveniji, u Beograd je doneo Čeh Karol Stanjek. U Srbiji je 1921. godine osnovana ženska hazena sekcija pri BSK, a ubrzo i u okviru sportskog društva Jugoslavija. Među najuspešnijim igračicama i promoterkama hazene bile su i sestre Desanka i Sofija Popović i Emilija Jovanović.

Popularnost hazene je rasla i iz praktičnog razloga, igrala se na otvorenom i nije zahtevala salu, a i jednostavna sportska oprema nije bila preskupa. Međutim, u patrijarhalnom društvu je bilo teško održati dovoljan broj sportistkinja u klubu, jer su roditelji nerado dozvoljavali ženskoj deci da treniraju i igraju u sportskim dresovima i suknjama iznad kolena. Štampa je zbog toga negativno pisala o hazenašicama, ali sportski radnici i lekari su preporučivali ženskim osobama bavljenje sportom ističiću blagotvorno dejstvo gimnastike, hazene, tenisa i plivanja za zdravlje.

Ženska hazena reprezentacija Jugoslavije osvojila je prvo mesto na SP u Londonu 1934. godine. Međutim, Drugi svetski rat je zaustavio razvoj hazene i poslao u zaborav prvu, neverovatnu epizodu istorije jugoslovenskog ženskog sporta.

Posle Drugog svetskog rata sportskim umećem i šarmom plenile su košarkašice na terenima Malog Kalemegdana, Crvenog Krsta, BSK-a. Stvarale su se šampionske selekcije Crvene zvezde, Radničkog, a zatim, Partizana, Voždovca i ostalih. I naravno, reprezentacije Jugoslavije, koja je u 20. veku ostavila značajan srebrni trag, da bi ga Srpkinje u 21. veku pozlatile.

Jugoslovenke su bile bronzane na Oi u Moskvi 1980, srebrne na OI u Seulu 1988. i takođe vicešampionke na SP 1990. u Kuala Lumpuru i na EP 1968 (Poznanj), 1978 (Roterdam), 1987. (Kadiz)  i 1991. (Tel Aviv), a bronzu su osvojile na EP 1980.(Banjaluka).

Ženska košarkaška reprezentacija Srbije je ispisala zlatnim slovima noviju istoriju ženske košarke. Srpske košarkaške kraljice osvojile su zlatnu medalju na EP 2015. godine. Naše košarkašice, predvođene selektorkom Marinom Maljković, ponovo su osvojile Evropu 2021. godine, a prethodno, na OI 2016. bronzanu medalju u Riju, a odličje istog sjaja i na EP 2019.

Svakako, treba spomenuti i da je košarkašicama Crvene zvezde 1979. godine pripala prva klupska evropska šampionska titula u istoriji jugoslovenske i srpske ženske i muške košarke.

Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije je dvostruki svetski šampion (2018, 2022), trostruki evropski prvak (2011, 2017, 2019) i olimpijski vicešampion (2016).

Ženska rukometna reprezentacija Jugoslavije se pozlatila na SP 1973. i na OI 1984, a srebrna je bila na OI u Moskvi 1980, kao i tri puta na SP i dva puta bronzana. A najbolje rukometašice Srbije su se na SP 2013. popele na drugi stepenik pobedničkog postolja.

U klupskom takmičenju, rukometašice Radničkog su osvajale tri puta Kup evropskih šampionki i četiri puta bile finalisti.

Mnogo prostora bi zauzelo nabrajanje vrhunskih sportistkinja iz kolektivnog sporta i verovatno bismo neku od vedeta neopravdano izostavili… Podugačak je i spisak eminentnih ženskih imena u individualnim sportovima, koje su pronosile slavu naše zemlje širom planete.

Teniserke Jelena Janković i Ana Ivanović bile su broj 1 na VTA listi 2008. godine, a na OI u Londonu 2012. godine krenuo je uzlet srpskog ženskog tekvondoa. Tada nas je obradovala MIlica Mandić, koja je prigrlila zlatno odličje i na OI u Londonu i u Tokiju, kao i na SP 2017. godine. Sa OI 2016. srebro je donela Tijana Bogdanović, u kategoriji do 49 kg, kao i bronzu sa OI u Tokiju 2021, a u mnoštvu njenih medalja važno je i evropsko zlato iz 2016.

Srpskoj paraolimpijki u stonom tenisu Borislavi Perić Ranković je u Riju 2016. na Paraolimpijskim Igrama pripalo zlato, kao i srebro osvojeno sa Nadom Matić, koja je izborila i bronzu.

Legendarna jugoslovenska i srpska atletičarka Vera Nikolić je sa 13 godina pobedila na školskom krosu u Ćupriji, a zatim i na trkama širom Srbije i Jugoslavije. Na pragu punoletstva 1966. godine na EP u Budimpešti, u trci na 800 metara se pozlatila! To je bila prva atletska zlatna medalja na EP za Jugoslaviju, a taj uspeh je ponovila na EP 1971. Zvali su je zlatna Vera.

Prvu atletsku medalju za Srbiju je izborila Olivera Jevtić, bronzu na EP u krosu, a među brojnim podvizima pamte se njena dva zlata sa EP za mlađe seniorke, 1997 i 1999.

Poseban ponos našeg sporta su strelkinje. Jasna Šekarić je jedna od najtrofejnijih ličnosti u srpskom sportu – osvojila je na OI 1988. zlatnu medalju (disciplina vazdušni pištolj 10 metara) i bronzu u disciplini sportski pištolj, a potom se u Barseloni 1992, Sidneju 2000. i Atini 2004. okitila srebrnim medaljama u disciplini vazdušni pištolj. Tri puta je bila svetska, a četiri puta evropska prvakinja i obarala je svetski rekord.

Strelkinja Zorana Arunović sa kolegom Damirom Mikecom je donela našoj zemlji prvo zlato i veliku radost na OI u Parizu 2024. u mešovitom takmičenju u streljaštvu.

Aleksandra Ivošev, bivša reprezentativka u streljaštvu, tri puta je učestvovala na OI, u Barseloni 1992. zbog sankcija je bila nezavistan takmičar, a u Atlanti 1996. je osvojila zlato, prvo za SR Jugoslaviju… Dnevni sportski list “Sport” i Olimpijski komitet SR Jugoslavije su je tada izabrali za najbolju sportistkinju godine.

Ivana Maksimović je na OI u Londonu 2012. postala vicešampionka (MK puška trostav 50 metara), a prvakinja Evrope 2015. godine u istoj disciplini.

Fudbalerka Jovana Damnjanović je osvojila Ligu šampiona sa Volfsburgom, a najuspešnija srpska reprezentativka u planinskom biciklizmu je Jovana Crnogorac. Zanimljivo je da najveći uspeh u Srbiji u ronjenju na dah bronzana medalja na SP 2012. u Nici, koja je pripala ženskoj reprezentaciji. Najuspešnija srpska šahistkinja Alisa Marić između brojnih trofeja okitila se sa dve bronze na Šahovskom olimpijadama i srebrom na EP 1999. godine.

Plivačica Nađa Higl je na SP u Rimu 2009. postala šampionka u disciplini 200 metara prsno, a rezultatom 2:21,62 postavila novi evropski rekord u toj disciplini. Ušla je u istoriju srpskog plivanja, kao prva plivačica, koja je postala svetska prvakinja.

Iz pregršt medalja atletičarke Ivane Španović, u skoku u dalj, izdvajamo kao najznačajnije bronzu na SP 2013. u Moskvi, što je bila prva osvojena za Srbiju na Svetskim prvenstvima u atletici. Odličje istog sjaja izborila je dve godine kasnije na SP u Pekingu, a zatim i zlato na SP 2023. u Budimpešti.

Na Evropskim prvenstvima bila je zlatna 2016. u Amsterdamu i 2022. u Minhenu. Na EP u dvorani 2015. u Pragu, 2017. u Beogradu i 2019. u Glazgovu je osvojila zlatne medalje, kao i na SP u dvorani 2018. u Birmingemu i 2022. u Beogradu.

U maju 2016. je bila na prvom mestu svetske rang liste u skoku u dalj. Petostruka je pobednica Dijamantske lige. Na OI 2016. u Rio de Žaneiru je skočila za bronzanu medalju, rezultatom 7.08, oborivši rekord Srbije.

Sestre Moldovan, Nikolina i Olivera osvojile su gomilu medalja na svim velikim takmičenjima, samo im je izmakla olimpijska, bile su osme u finalnoj trci na OI u Londonu 2012. godine. Dvostruke su svetske prvakinje za seniorke do 23 godine u trci kajak dvosed (2009. Poznanj i 2010. Moskva) i vlasnice su brojnih medalja sa EP, SP i Univerzijada.

Ovo nabrajanje ćemo završiti ritmičkom gimnastikom, prelepim sportom za dame, u kojem je blistala Milena Reljin, nekadašnja prvakinja Jugoslavije i Balkana i dvostruka učesnica OI (peto mesto u Los Anđelesu 1984. i deveto u Seulu 1988.).

Ovo su “samo” najznačajniji i najsvetliji primeri vrhunskih dostignuća Srpkinja u svetu sporta, a spisak se može proširiti sa još mnogo uspeha naših sjajnih sportistkinja. Sve one su divni uzori devojčicama koje se opredeljuju za sport. Njihova velika dela su najbolja pozivnica mladim ženskim naraštajima, pa i onim starijim da se bave sportom, aktivno ili rekreativno.